xx 5.dio, Fight xx

...par trenutaka smo se netremice gledali, a onda je Raphael poceo sve jace gurati i povecavati pritisak na moju ruku, no ja sam takoder povecala otpor. Krenuo je drugom rukom prema drugom sai-u, ali ga nije uzeo kao sto sam ja ocekivala i to mi je malo popustilo koncentraciju sto je dalo Raphaelu dovoljno vremena da odbije moju obranu i da me vec u iducem trenutku nekako prebaci preko sebe. Pala sam na ledja i ostala tako lezati. Sve me boljelo. Raphael se ustao i dosetao do mene stajuci iznad moje glave: ¨Slaba si!¨. To me naljutilo, uhvatila sam ga za noge i povukla tako da je i on pao. Odjednom sam zacula smijanje. Podigla sam se u sjedeci polozaj da vidim tko se to smije. Pogledala sam u drustvo kod stola, ali oni se nisu smijali, a onda sam shvatila da se zapravo Raphael smije. Valjao se po podu od smijeha. ¨Tebi je ovo smijesno?!¨, upitala sam ljuto. ¨Aha, smijesno je to koliko si slaba da se moras koristiti takvim jadnim trikovima¨, odgovorio je. Sada me je zbilja naljutio. Ustala sam se i stala u borbeni polozaj. ¨Ti si jadan, ako si takva faca, pokazi sto znas¨, provocirala sam ga. Raphael se odmah prestao smijati te skocio na noge i napao me. Blokirala sam njegov udarac te ga snazno udarila nogom u bok, a on je odletio na drugi kraj sobe. ¨Tko je sad slab, da te cujem!¨, viknula sam ljutito na njega. Raphael se ustao i bijesno gledao u mene. Izvukao je svoje sai-e i krenuo u napad. ¨Pih¨, puhnula sam i krenula rukom prema ledjima da izvucem svoju nodachi katanu, ali ona nije bila tamo. >Damn! Gdje mi je katana?!< ogledala sam se oko sebe nebili je nasla, ali moje nodachi katane nije bilo nigdje. Vratila sam pogled na Raphaela koji je bio svega 2-3 metra udaljen od mene. Zatvorila sam oci i cekala udar koji nikad nije dosao. Otvoritla sam oci i ugledala...

evo odmoriti ću se od digimona
a sada je stvaaaaaaaaaaaarno naaaaaaaaaaaaapetoooooooo

sada i ja kao i ti za moju priču želim nastavak tvoje priče

bude sad ce nastavak
moram radit neke pravilne razmake

de skuzi ovo
administratorica i moderatorica online,

ja sam administrator a ja sam tebe napravila moderatoricom =)

da vas malo podsjetim sta se dogodilo u proslom nastavku: ''Vratila sam pogled na Raphaela koji je bio svega 2-3 metra udaljen od mene. Zatvorila sam oci i cekala udar koji nikad nije dosao. Otvoritla sam oci i ugledala...''
prica se nastavlja

xx 6. dio, New friendship xx

...Leonarda kako svojim katanama blokira Raphaelov napad. ¨Leo zasto je stitis?¨, upitao je Raphael. Gledala sam iznenadeno u Leonarda >Zasto je to napravio?<. ¨Nije ti ona nista skrivila Raph, trebao bi znati bolje od napadanje nenaoruzanog protivnika¨, rekao je Leonardo. ¨Nije naoruzana?¨, upitao je Raphael gledajuci u mene preko Leondardovog ramena. ¨Nisam. Shurikeni i kunai-i su mi u ruksaku(zapravo je torba preko jednog ramena, messenger bag) pored Nere, a katana mi je izgleda ostala u onom skladistu¨, rekla sam, a Nera je zalajala na spomen njenog imena. Raphael je malo odgurno Leonarda da izvuce svoje sai-e iz Leonardovih katana, te ih spremio. Pogledao me ¨ispricavam se¨ pogledom te otisao na kat bez rijeci. Kada je Raphael nestao iz vidnog polja, ja sam pala na koljena. Leonardo je brzo spremio svoje katane i kleknuo pored mene, ¨Jesili dobro Kitsune?¨. ¨Dobro sam¨, rekla sam drzeci ruku preko stomaka, najvise na desnom boku. Leonardo me pogledao ¨nevjerujem ti¨ pogledom te sklonio moju ruku sa trbuha, a ona je bila krvava. ¨Kitsune, ti si ozljedena. Jeli ti ovo Raph napravio?!¨, upitao je Leonardo zabrinuto i ljuto. Sada su do mene dosli Michellangelo i Donatello. ¨Ne, nije on. Rana je od borbe u skladistu, izgleda da me jedan od ¨Noga¨ uspio posjeci¨, rekla sam gledajuci u njega. ¨Leo, pomozi joj da dode do kauca, treba joj ocistiti i previti ranu¨, rekao je Don. ¨To nece biti potrebno¨, rekla sam te postavila svoj dlan iznad rane. Dlan mi je zasvijetlio lagano plavicastim svjetlom, a rana je zarasla. ¨WOW! Kako si to izvela?¨, upitali su Donatello i Michellangelo u isto vrijeme. ¨Hehe, izljeciteljska moc, jedina dobra stvar koju sam naucila u Shredderovom zatocenistvu¨, odgovorila sam i polako ustala uz Leonardovu pomoc. Vratili smo se nazad do stola i nastavili pricati. Cak nam se i nakon nekog vremena pridruzio i Raphael. Uskoro sam su mi svi rekli da ih zovem po njihovim nadimcima; Leonardo-Leo, Donatello-Don ili Donie, Raphael-Raph, Michellangelo-Mickey. Nakon vecere kornjace su mi pokazali sobu u kojoj cu spavati. Nalazila se pored Leove. Svi su otisli na pocinak, no neki su jos uvijek bili budni. Iz torbe sam izvukla novu majicu i hlace te se presvukla. Izasla sam tiho iz sobe te sjela ispred vrata vadeci cokoladicu iz dzepa. Primjetila sam da su vrata od Leove sobe otvorena i da unutra gori svijetlo. >Mislim da bi mu trebala ici zahvaliti<. Vratila sam se u sobu po jos jednu cokoladicu, izasla van, pretvorila u lisicu te usla u Leovu sobu...

opet vas ostavljam na cliff hangeru, bwahahaha

nemogu, moram ucit